Ne, ne poigravam se Vasim "nick"-om, jasno mi je sta je peti element (nadilazenje cetiri poznata elementa). A jasno nam je svima sta je peta kolona - to je ona koja u svojoj zemlji radi posao za tudje gazde! E, onda postaje jasno i zasto Srbija nije "slusala" Kostunicu! Jer, odlucila je da slusa Tadica i Sutanovca, koji su, radeci za spomenute gazde, odbili da brane Srbiju na Kosmetu! Oni ce braniti NATO u Avganistanu! Ali, kome to pricati?

Kako seješ, tako žanješ! Klin se klinom izbija.

@racel i @ PETI ELEMENT: Slažem se sa obojicom i smatram da ste u pravu, ali – nažalost to ne znači mnogo. Mislim da ćete se složiti da ovaj članak za čitaoce “Gardijana“ ima značaj dosta manji od “devete rupe na svirali“? Pa ipak, ako pogledate taj sajt, videćete da je tokom nekih 59 sati koliko je članak bio otvoren za komentarisanje, objavljeno 107 komentara (otprilike 2 na sat). Znam da je i sadržaj komentara i njihov kvalitete od važnosti (to pogledajte sami) , ali zadržimo se zasad na kvantitetu kao merilu zainteresovanosti javnosti. Po prvom kometaru na NSPM zaključujem da je članak objavljen juče oko 18.00 sati. Do jutros u 11.00 (dakle, posle 17 sati), mada je članak vrlo dobro napisan i aktuelan, objavljeno je svega 5 komentara. Šta to znači? Da li je to odraz nezanimljivosti teme? Nezainteresovanosti čitalaca? Zamorenosti temom? Pred planerima i izvođačima “integracije severa Kosova“ su dve mogućnosti izvođenja te operacije (jedno je sigurno: od njenog izvođenja ni u kom slučaju neće odustati). Jedna mogućnost je: munjeviti i snažni udarac, a druga – sistematsko, postepeno davljenje “paralelnih struktura“, dok ih sasvim ne uguše. Izbor će zavisiti i od njihove procene reakcije javnosti u Srbiji. Zasad, izgleda da je reakcija mlitava.

Neka "Srpskom predsedniku“ Borisu Tadiću vjeruje ko hoće ili ko mora, ali ja mu čak sa moje podaleke prostorne distance ne vjerujem ni jedne riječi kada govori o „nepotrebnoj i opasnoj provokaciji“ i o „flagrantnom kršenju rezolucije 1244 SB“. Što se tiče Tadićevog "protesta" i njegovog licemjernog pozivanja na Rezoluciju Savjeta Bezbjednosti, on sam je već bezbroj puta prekršio tu istu rezoluciju, a posebno onda kada izrazio dobrodošlicu EULEKS-u, u podloj namjeri da će mu taj EULEKS, kao uostalom i predstojeće "mišljenje" Međunarodnog suda pravde - poslužiti kao alibi i opravdanje, zašto mu se Južna srpska pokrajina "zagubila". U korist njegovih, Tadićevih "evroatlantskih integracija" i, naravno. NATO-a! što pro-NATO kampanja u Tadićevim režimskim medijima potvrđuje. Najmanje dve strane znaju pouzdano da je skaska sa „ljutitim Borisom“ jedna obična i jeftina namještaljka: Najpre, naravno - „crpski predsednik“ sam, i njegovi, Borisa Tadića, mentori u Vašingtonu. Ostavimo trenutno Brisel po strani, iako su EU i SAD „dva oka u jednoj glavi“.